Nasumične misli

CIGANI

Jesu li Vam nekada Cigani probušili loptu, ili ukrali nešto? Ili ste se možda kao dete plašili da Vas ne ukradu dotični Cigani i ne odnesu u "beli" svet? Čuj, Beli svet.

Optuživati ceo narod, ma koji bio, za neku sitnicu je složićete se glupo. Pogotovo je glupo u vremenu kada se ne može optužiti ceo narod za holokaust ili čak za istrebljenje drugih naroda. Svi zaate na koje narode se ovo odnosi. Naime, Cigani kao narod ili kao kultura. Zašto? Videćemo zašto, ali prvo da kažem da sam lično često govorio da su Romi narod a izraz "cigan" treba koristiti za karakternu osobinu čoveka koji je u stanju da zbog lične koristi ošteti drugog  čoveka ili druge ljude, npr. lopov ili prevarant. Elem, kasnije sam shvatio da je naziv Romi ili romski narod nov naziv. Veoma nov. Pedesetih godina izdat je rečnik ciganskog jezika. Napraviti rečnik nekog jezika nije uvredljiva stvar, to je sigorno. Ali zašto onda kaže ciganski jezik? Takođe na nekim spomenicima stradalima u Drugom svetskom ratu navodi se počast Ciganima koji su stradali a ne Romima. Opet znači, iskazuje se počast a koristi se reč koja sada nije prihvatljiva. Znači da nije u pitanju samo karakterna osobina ili možda mržnja prema celom narodu koju niko ne želi da prikrije čak ni kada mu se daju najveće počasti. Šta se onda tu dešava? Učeni ljudi koji su se ovom problemu posvetili više od mene kažu da je u pitanju značenje jedne i druge reči. Reč "Cigan" znači nedodirljiv, prljav, gubav i sve takve neke neprijatne reči. Reč "Rom", barem kako sam čuo, znači ništa drugo nego čovek. Kada ovo znam, logično mi je da bih i ja više voleo da budem čovek nego gubav. Mada je i gubavac čovek.

Sada kada pomislimo da su Romi zbog velike stigmatizacije i segregacije tek od nedavno počeli da se obrazuju, barem u većem broju.I da se tek od nedavno u javnosti tretiraju kao prava etnička grupa. Možemo pretpostaviti da ljudi jednostavno nisu znali šta znači ime njihovog naroda, kao što i većina pripadnika drugih naroda ne razmišlja o značenju imena bilo čega a najmanje o imenu naroda. Znači to je, Cigani su počeli da se školuju, nije im se svidelo ime i rešili su da ga promene i da kao promociju imena stvore "dekadu Roma". Odmah da kažem, dekada Roma je odlična stvar i koristila je nekim ljudima. E sada, prisetio sam se nekih emisija u kojima se kaže da su romi svoj prvi put po svetu krenuli iz Indije i Egipta, i to da je veći deo  iz Indije. Opet u drugom nekom izvoru sam video da u Indiji postoji sistem kasti, tj. slojeva društva koji se ne mešaju sa drugim slojevima ni u kom smislu. Znate li kako se zove najniži sloj društva u Indiji? Zovu se nedodirljivi. To su ljudi koji pripremaju mrtve za sahranu, koji se bave istrebljivanjem pacova i gamadi i sve one stvari koje drugi ne vole a uz to su i veoma prljavi i sadrže rizik od zaraze. Setite se sada značenja reči Cigan. Naravno, kada bi ste radili najgore poslove a živeli u državi gde takva osoba ne sme ni da pogleda osobu bilo kog drugog ranga, pobegli bi glavom bez obzira. Pogotovo što su takvi poslovi i slabo plaćeni jer , zašto bi nekome neko plaćao više od minimalca kada ta osoba ne sme ni da mu se obrati, a kamoli da traži neka prava. Zamislite se samo da ste najprljaviji i najsiromašniji čovek u državi i da ne smete nikoga da pitate koliko je sati a kamoli da tražite veću platu. E logično je onda da su nedodirljivi, ne svi naravno, krenuli da traže sreću u drugim krajevima sveta. Dugo vremena su živeli životom na kakav su navikli, jedino što su želeli to je da budu slobodni ali su ipak bili "neprilagođeni". Zadržali su ime i pokušali da žive kako znaju i da se izbore sa stigmatizacijom. Oni koji su uspeli, završili su škole i izborili se za dekadu Roma. Uprkos tome, od dosta Roma sam čuo da su zbunjeni ovom promenom imena. Nije im jasno zašto su do sada bili Cigani a sada su Romi. Istina, to nisu bili obrazovani ljudi, i pretpostavljam da nisu čuli za značenje jedne i druge reči. Oni se i dalje busaju u grudi i kažu da su ponosni jer su Cigani. Što se mene tiče, svako može da bude šta hoće, dokle god je čovek, mislim rom.

U svakom slučaju Vi sada razmislite da li je bolje biti Cigan ili Rom, da li se trudite da budete ljudi tj. romi, da li imate neki razlog da volite ili ne volite Rome tj. ljude. Ako se ne slažete sa nečime što sam napisao slobodno me ispravite, ili napišite svoj članak o tome, mene i onako niko ne čita.

Sve najbolje Vam želim.

BLOG

-početak

Već duže vreme slušam o raznim blogovima i blogerima. S vremena na vreme posetim po neki a nekoliko njih i pročitam. Uvek sam mislio da bi bilo dobro da nešto pišem. Bilo šta, samo stvari koje mi se stalno motaju po glavi a najčešće nemaju mnogo veze ni sa čim. To su uglavnom stvarikoje mi se pojave u mislima, često jedna reč ili rečenica ili neka aktuelna tema o kojoj svi polemišu i filozofiraju. Tako i ja volim da filozofiram o nebitnim stvarima. Uistinu, ne volim baš da filozofiram, jer se time bave filozofi, obrazovani i načitani ljudi koji koriste neke posebne metode sistematskog mišljenja o kojima ja ne znam apsolutno ništa. Bar za sada. Tako da ja više volim da na svoj način razmišljam o stvarima. Voleo bih kada bih sva ta moja razmišljanja mogao da objavim i da ona nekim čudom postanu genijalni zapisi. Pošto su male šanse da bi se to dogodilo, a uz to se i plašim da bi me dosta ljudi ismejalo i da bi dosta njih promenili mišljenje o meni, rešio sam da iskopam jednu rupu i da sve tamo kažem.

Dobro, ne baš rupu. To nikome ne bi bilo dostupno. Ali neki blog koji ne bih promovisao bi sasvim odgovarao. Bio bi dostupan svima koji slučajno dođu do njega a ja se ne moram potpisati imenom i prezimenom, tako da neću biti poznanicima baš na udaru. Ne planiram ni da ostanem totalno anoniman, tako da ću koristiti svoj internet nadimak koji sam sam sebi smislio. Nešto kao Neo u "Matriksu". Ako jednog dana i postanem genije moći ću to i da dokažem. Takođe se nadam da će me ova polu javnost sprečiti da pišem nešto loše o ljudima o kojima ne bih trebao, tj. da će me uopšte sprečiti da pišem loše o bilo kome i bilo čemu. Mislim da nije dobro za čoveka da priča neistine i negativne kritike bez osnova. Ne kažem da neću to raditi, samo da ću se truditi da to ne radim. Ipak ne mogu se obavezati ni da ću nastaviti da pišem. Možda će me mrzeti, ili neću imati vremena, inspiracije ili čak  ruke kojima kucam. Budućnost mi je neizvesna. Zato je ne planiram. Mogu samo da kažem da je ono što sam napisao u članku moje trenutno mišljenje o navedenoj temi. S toga predviđam potpuno nasumične članke u neodređenom vremenskom periodu na nekom blogu o kojem za sada ne znam ništa. Čak ni da li je moguće negde objavljivati članke pod tim uslovima a da nije u pitanju fejsbuk. Ne bih voleo da objavljujem na fejsbuku.

Bilo kako bilo ovo je moj prvi blog ili tako nešto. Možda bi se mogao opisati i kao eksperiment bez cilja. Videćemo. Nadam se da ću kada stignem do kraja  moći i da nađem razlog svome radu. Možda i neću. Opet kažem, videćemo. Za sada od mene toliko. Sve najbolje želi Vam Mlekožder, ako uopšte i postojite.