Nasumične misli

BLOG

-početak

Već duže vreme slušam o raznim blogovima i blogerima. S vremena na vreme posetim po neki a nekoliko njih i pročitam. Uvek sam mislio da bi bilo dobro da nešto pišem. Bilo šta, samo stvari koje mi se stalno motaju po glavi a najčešće nemaju mnogo veze ni sa čim. To su uglavnom stvarikoje mi se pojave u mislima, često jedna reč ili rečenica ili neka aktuelna tema o kojoj svi polemišu i filozofiraju. Tako i ja volim da filozofiram o nebitnim stvarima. Uistinu, ne volim baš da filozofiram, jer se time bave filozofi, obrazovani i načitani ljudi koji koriste neke posebne metode sistematskog mišljenja o kojima ja ne znam apsolutno ništa. Bar za sada. Tako da ja više volim da na svoj način razmišljam o stvarima. Voleo bih kada bih sva ta moja razmišljanja mogao da objavim i da ona nekim čudom postanu genijalni zapisi. Pošto su male šanse da bi se to dogodilo, a uz to se i plašim da bi me dosta ljudi ismejalo i da bi dosta njih promenili mišljenje o meni, rešio sam da iskopam jednu rupu i da sve tamo kažem.

Dobro, ne baš rupu. To nikome ne bi bilo dostupno. Ali neki blog koji ne bih promovisao bi sasvim odgovarao. Bio bi dostupan svima koji slučajno dođu do njega a ja se ne moram potpisati imenom i prezimenom, tako da neću biti poznanicima baš na udaru. Ne planiram ni da ostanem totalno anoniman, tako da ću koristiti svoj internet nadimak koji sam sam sebi smislio. Nešto kao Neo u "Matriksu". Ako jednog dana i postanem genije moći ću to i da dokažem. Takođe se nadam da će me ova polu javnost sprečiti da pišem nešto loše o ljudima o kojima ne bih trebao, tj. da će me uopšte sprečiti da pišem loše o bilo kome i bilo čemu. Mislim da nije dobro za čoveka da priča neistine i negativne kritike bez osnova. Ne kažem da neću to raditi, samo da ću se truditi da to ne radim. Ipak ne mogu se obavezati ni da ću nastaviti da pišem. Možda će me mrzeti, ili neću imati vremena, inspiracije ili čak  ruke kojima kucam. Budućnost mi je neizvesna. Zato je ne planiram. Mogu samo da kažem da je ono što sam napisao u članku moje trenutno mišljenje o navedenoj temi. S toga predviđam potpuno nasumične članke u neodređenom vremenskom periodu na nekom blogu o kojem za sada ne znam ništa. Čak ni da li je moguće negde objavljivati članke pod tim uslovima a da nije u pitanju fejsbuk. Ne bih voleo da objavljujem na fejsbuku.

Bilo kako bilo ovo je moj prvi blog ili tako nešto. Možda bi se mogao opisati i kao eksperiment bez cilja. Videćemo. Nadam se da ću kada stignem do kraja  moći i da nađem razlog svome radu. Možda i neću. Opet kažem, videćemo. Za sada od mene toliko. Sve najbolje želi Vam Mlekožder, ako uopšte i postojite.